Izazovi Evropske Unije i tržište rada

Dokument „Bela knjiga o budućnosti Evrope. Razmatranja i scenariji za EU-27 do 2025. godine” od dana, 1. marta 2017. godine, naglašava da treba nastaviti stvaranje jedinstvenog unutrašnjeg tržišta, čiji je jedan od ciljeva poboljšanje uslova života i rada ljudi Evropske unije. Dokument predviđa sledeće scenarija:

• Nastavak – implementacija pozitivnog programa reformi.
• Ništa osim jedinstvenog tržišta – fokus na produbljivanju određenih ključnih aspekata jedinstvenog tržišta.
• Oni koji žele više, čine više – omogućavajući državama članicama koje žele, da bliže sarađuju u određenim oblastima.
• Raditi manje zajedno, ali efikasnije – fokusirati se na efikasnije i brže postizanje rezultata u određenim oblastima politike (inovacije, trgovina, bezbednost, migracije, upravljanje granicom i odbrana), posvećujući manje pažnje drugim pitanjima.
• Raditi mnogo više zajedno – govoreći jednim glasom na međunarodnoj areni, zajedno rešavajući fundamentalna pitanja, posebno u okviru bezbednosti i odbrani. U „Novoj strateškoj agendi za 2019-2024“ od dana, 20. juna 2019. godine, Evropski savet je identifikovao četiri prioritetne oblasti koje treba da usmeravaju rad institucija EU u narednih pet godina kao odgovor na izazove i mogućnosti koje proizilaze iz novih globalnih situacija. Ove oblasti uključuju:
• zaštita građana i sloboda;
• razvoj snažne i dinamične ekonomske baze;
• izgradnja klimatski neutralne, ekološke, pravedne i socijalne Evrope;
• promovisanje evropskih interesa i vrednosti na svetskoj sceni.

Šest prioriteta obuhvata:

• Evropski zeleni dogovor
• Evropa prilagođena digitalnom dobu
• Ekonomija koja služi ljudima
• Jača pozicija Evrope u svetu
• Promovisanje evropskog načina života
• Novi podsticaj za evropsku demokratiju

Zbog pandemije COVID-19 razvijen je plan za obnovu Evrope „NextGenerationEU“ koji omogućava da se stekne veća snagu nakon korona virusa, koji je izazvao ogroman društveni i ekonomski haos. Zahvaljujući sredstvima, revitalizacija će se odvijati u mnogim oblastima života. Nakon pandemije COVID-19, Evropa će postati digitalnija, ekološki prihvatljivija, otpornija i bolje pripremljena za sadašnje i buduće izazove. Osnovni cilj je da se ona transformiše u modernu, konkurentnu i resursno efikasnu privredu i društvenu zajednicu. Ove promene će biti praćene otvaranjem kvalitetnijih radnih mesta. Reforme treba da obuhvate oblasti:

• ekološka transformacija
  • digitalna transformacija
  • inteligentan, održiv i inkluzivan rast i zapošljavanje
  • socijalna i teritorijalna kohezija
  • zdravlje i imunitet
  • politike za sledeću generaciju, uključujući obrazovanje i veštine.

VAŽNO

„NextGenerationEU“ je najveći do sada paket mera za revitalizaciju evropske privrede.

***

Vredan pažnje je program finansiranja Digitalna Evropa (Digital) koji ima za cilj uvođenje IKT tehnologija u preduzeća, kod građana i u javnu administraciju u cilju optimizacije beneficija i ispunjavanja zahteva inovacija, posebno u odnosima zapošljavanja. Globalno konkurentno tržište treba da obezbedi savremene, bezbedne i poštene uslove rada, da vodi računa o kompetencijama zaposlenih neophodnim za transformaciju, da stvori mogućnosti za profesionalni razvoj i da promoviše socijalnu inkluziju. Evropa treba da teži otvorenom, demokratskom i održivom društvu, koje će se zasnivati na do sada razvijenim vrednostima i principima. U ovom kontekstu, vredi se pozvati na Povelju o osnovnim pravima Evropske unije od dana, 7. decembra 2000. godine, koja kaže da svaki zaposleni ima pravo na uslove rada koji poštuju njegovo zdravlje, bezbednost i dostojanstvo. Ima pravo na ograničenje maksimalnog radnog vremena, na dnevni i nedeljni odmor i na plaćeni godišnji odmor. OBRISAN DEO

Kao rezultat zaštitnih mera za sprečavanje širenja korona virusa, rad preko platformi je postao popularan i dobio na značaju i počeo da se tretira kao tipična transportna usluga, kao i dostava kupovine i hrane. Postao je podsticaj za inovacije i faktor rasta zaposlenosti, stvorio je potrebu da se sagledaju uslovi rada i socijalni aspekti ljudi koji obavljaju posao. Rad preko platformi je veoma raznovrstan, što otežava regulaciju kako bi se bolje balansirali interesi korisnika i regulisala prava radnika. Neki su samozaposleni, oni koji cene autonomiju, ali ima i ljudi koji doživljavaju podređenost i kontrolu u pogledu nivoa plata i uslova rada. Pokušaj da se reše fundamentalna pitanja u vezi sa eliminisanjem pogrešne klasifikacije i dodeljivanjem određenih prava je Nacrt direktive od dana, 9. decembra 2021. godine o poboljšanju uslova rada putem onlajn platformi.

VAŽNO

Zbog širenja savremenih digitalnih tehnologija pokrenut je rad na regulisanju atipičnih oblika zapošljavanja koji se na njima zasnivaju i obezbeđivanju odgovarajućih uslova za rad i zaštitu na radu.

***

Još jedan primer koji ukazuje na regulatorne aspiracije u okviru atipičnog zapošljavanja je rezolucija Evropskog parlamenta od dana, 21. januara 2021. godine koja sadrži preporuke Komisiji o pravu da budete van mreže/offline, odnosno da se van radnog vremena ne angažuju lica na poslovima koje treba da budu obavljena i da ne učestvuju u komunikaciji koristeći digitalna sredstva, direktno ili indirektno. Pored toga, vredi napomenuti da je u toku rad na usvajanju novog sporazuma između evropskih socijalnih partnera o radu na daljinu. Namera je da se revidira prethodni socijalni dogovor od 2002. godine, koje nije pretvoren u direktivu EU. Iako ne postoji univerzalna regulativa, rad na daljinu se pojavljuje u Direktivi od dana, 20. juna 2019. godine o ravnoteži između poslovnog i privatnog života za roditelje i staratelje. U njemu se navodi da zaposleni sa decom do određenog uzrasta (najmanje osam godina) i staratelji imaju pravo da se prijave za fleksibilnu organizaciju rada u cilju pružanja lične nege. Prema usvojenoj definiciji, pod fleksibilnom organizacijom rada podrazumeva se korišćenje rada na daljinu, fleksibilnog rasporeda radnog vremena ili nepunog/skraćenog radnog vremena.